Belgrade 2.0: Zbog čega počinju net-ratovi?

Zbog čega počinju net-ratovi?

Posted 2007-03-12 14:05 under drustvo by Viktor Marković / 8 comments

Da li baš sve znaš?

Najnoviji internet-rat između Turske i Grčke, koji je započeo zbog međusobnog prozivanja po nacionalnoj osnovi, ali i zbog uvreda na osnovu seksualnih preferencija, je završio time što je Youtube morao da povuče video koji je prelio čašu nakon što je turska vlada na kratko zabranila pristup tom sajtu. Post na Limbic nutrition blogu me je naterao da se zamislim malo dublje nad interesantnom tematikom internet ratovanja, odnosno tzv flejmovanja kao i o odnosima stavova u sajber i u realnom svetu. Zašto i kako dolazi do nesuglasica i kako virtuelni ratovi uopšte počinju?

Kada sam počinjao sa blogom na engleskom, imao sam nameru da izostavim politiku iz bloga, kako do takvih situacija uopšte ne bi dolazilo, jer me je mrzelo da se bakćem sa cenzurisanjem potencijalno uvredljivih komentara. Međutim, tačno pre godinu dana je izveštaj sa Miloševićeve sahrane i događaji oko nje privukao najviše pažnje i linkova ka blogu i nakon nekoliko nedelja shvatio sam da je praktično nemoguće preneti sliku o Beogradu i Srbiji a da se ne pomene politika. Takve teme su neizostavno izazivale najviše komentara, i pokazalo se da su ipak najviše zainteresovale strance koji danas u većem broju čitaju blog.

Danas je politika manje-više redovna tema na blogu, kao što je redovna i u srpskoj realnosti uopšte. Mogu se ipak pohvaliti da je nivo diskusije ostao na kako-tako dobrom nivou, i da pored par čarki i redovnih nesuglasica nema ozbiljnih uvreda na ličnoj ni na nacionalnoj osnovi.

Evo šta me interesuje:
Da li i vi ponekad poželite da “uletite” u neku net-bitku i šta vas na to može naterati/isprovocirati, tj gde vam je granica tolerancije? Da li lako planete ili možete da kulirate u nedogled? Da li vam osećaj (lažne?) anonimnosti pruža ujedno i osećaj sigurnosti ili biste to što pišete mogli i da kažete vašem “net-protivniku” u lice?

8 Comments

Comment

shocked! on 13/03/07 06:54 AM

Ja ne znam, gde mi ode komentar??
Tatjana on 13/03/07 08:46 AM

Pa, ja nisam anonimna i na to sam se odlučila namerno. Javnost ti daje određenu dozu odgovornosti, samokontrole, pa čak i ako hoćeš autocenzure.

Meni se čini da samo svojom javnošću mogu da postignem potpunu iskrenost, i uvek se iznova zaprepastim kada vidim pametne ljude iza nickova koji ulaze u klinč sa nekim drugim nickom. Kakvog to ima smisla? Kakvu satisfakciju možeš da imaš od toga? Ili misliš da ne možeš da imaš štete ako niko ne zna ko si.

Različite forme e-komunikacije možda i zahtevaju nick: forumi, chatovi i tome sl. Ali, blog! blog po mom mišljenju podrazumeva javnost. Ako želiš da budeš iskren na svom blogu, koliko dugo možeš ostati anoniman? Na jednom mestu sam srela čoveka koji se, po sopstvenom priznanju, identifikovao sa svojim nickom “koji je dugo gradio”.

A bitka, uletela sam u tuđem prostoru u jednu bitku pod punim imenom, i prilično lepo nadrljala od raznih anonimusa. I uopšte nisam iskulirala.
novosadjanka on 13/03/07 10:24 PM

* da korigujem, “vecina ljudi koji citaju moj blog” a ne “vecina ljudi koja cita”
novosadjanka on 13/03/07 10:50 PM

Juce mi nije prosao komentar. A ni danas. Ali evo ga opet.Korigovanog.
Ja jednako u zivotu kao i online, gledam da se ne upustam u debate ako nisu konstruktivne, ako su jednostrane, ako ljudi ne umeju da odrze nivo, ako nisu utemeljene u znanju. Nemam prosto strpljenja za nadmudrivanje koje nicemu ne vodi, narocito sa ljudima koji nemaju potencijal da shvate o cemu pricam. Daleko od toga da sam ja prepametna, ne nego su neki ljudi prosto suvise ograniceni. Kao, na primer, oni sto im objasnjavas nesto vec 3 dana:) Ne znam kako imas strpljenja. Dobro, ja sam nestrpljiva , u principu. Nemam pojma sta moze da me uvuce u dijalog te vrste, valjda tudja arogancija koja nije potkrepljena znanjem. Aroganciju ne volim ni pod drugim okolnostima, kamoli pod ovakvim. Ali i tu se zaustavim jako brzo. Jer to bi moglo tako u nedogled. I niko nikog nece ubediti ni u sta, s tim sto ce onaj koji bolje kapira mnogo da se iznervira. Osim ako je flegma. A ja nisam. Jesi li ti? Prilicno smireno “zvucis” i iako nije vezano za temu moram da kazem da mi se dopada tvoja elokventnost na engleskom. A anonimnost.Ne daje mi nikakvu kuraznost koju nemam i licem u lice. Ja sam ustvari skroz dosledna u VL i RL. Ustvari me vecina ljudi koji citaju moj blog poznaje licno, ne svi, naravno. Ne mislim kao Tanja da prica pod nadimkom nema smisla. Mislim da ima. Bitan je kvalitet diskusije a ne nuzno ko je vodi, osim kada se radi o vec poznatim licnostima gde onda sve sto se kaze dobija dodatnu tezinu.
Tatjana on 14/03/07 07:37 AM

Naravno da je bitan kvalitet diskusije, Novosađanka. Ali, ti, na primer, imaš čak i fotografiju – a nick. Meni je to čudno. Ali ne osporavam ti to pravo, naravno. Volim sa tobom da razgovaram.

Ali, ako bi došlo do žučne rasprave između nas dve, ja bih potpuno reterirala, zato što bi mi u tom slučaju odjenom bilo važno da znam s kim se trošim i verujem da sa ne bih “nastavljala”.

Priča o javnost na blogu je deo mog razmišljanja koje je prethodilo otvaranju bloga. Pitanje koncepcije, sadržaja i smisla. Onda sam se odlučila da svoj javni dnevnik vodim javno, iako nisam javna ličnost. I to ima veze sa dijalogom za koji sam pretpostavila da ću da vodim. Ya slobodu koju mi zapravo javnost pruža.

A, evo šta je meni još čudno: da Viktor otvori temu, postavi pitanja i onda baza okolo i ostavlja komentare, a ne meša se u diskusiju koja nastaje na njegovoj stranici :)
Viktor on 14/03/07 04:14 PM

Novosadjanka, ne znam sta se desava sa komentarima. Ja nemam ukljucenu moderaciju, trebalo bi da se komentar pojavi odmah cim ga napises. Nemoj zaboraviti da moras da kliknes na submit jos jednom nakon sto kliknes na preview.
Sto se ukljucivanja u diskusiju tice: vise volim da pustim da se diskusija malo razvije pa onda da se ukljucim. Tu pravim razliku izmedju bloga i foruma – na forumu reagujes odmah, pa onda reply na reply i tako u nedogled. Smatram da bi blog trebalo da bude drugaciji prvenstveno zato sto je za blog vise uobicajeno da u jednom komentaru covek stavi vise svojih razmisljanja na jednu temu nego sto je to slucaj u jednom postu na forumu. pojednostavljeno :forum – diskusija, blog – komentari. Znam da ovo nije zacrtano pravilo, kao i da neko fiksno pravilo ne postoji, ali to je moj stil. Nemojte misliti da necu uleteti u raspravu ako osetim stvarnu potrebu za tim, i isto tako nemojte misliti da ne citam vasa razmisljanja. Jednostavno, ne volim da komentarisem samo zato sto bi to trebalo raditi i zato sto to mozda neko ocekuje od mene vec onda kada ja osetim potrebu za tim ;)
A da sam flegma, jesam :)
Nick vs real name: sta znam, i jedno i drugo imaju prednosti i mane. Ako imas nick, neki put mozes da izneses neke stvari u javnost koje ne bi mogao pod punim imenom i prezimenom, narocito ako se radi o politickom blogu. S druge strane, pravo ime i prezime zaista daju veci kredibilitet, barem ja to tako dozivljavam (mozda i nesvesno) kada citam druge blogove. Ipak, ostaje da je ono sta je napisano i kako je napisano malo bitnije od toga ko je to napisao. Uf… komplikovano.
novosadjanka on 14/03/07 06:46 PM

Tatjana,
Slazem se sa tobom do izvesne mere. Shvatam zasto ti je bitno da znas sa kim razgovaras. Ali. O pitanjima koja mi postavljas, ja veruj mi uopste nisam razmisljala kad sam napravila blog. Kontekst u kom si ti pocela da pises, i u kom sam ja – dve razlicite stvari. Ime daje legitimitet, potkrepljuje autenticnost stavova, pomaze gradjenje kredibiliteta. Nekako mi je to logicno u tvom slucaju. Kod mene je to islo totalno stihijski,neozbiljno, bez “spoljasnjih” razloga. Uopste nisam mislila o tome kao o nacinu da gradim svoje prisustvo u javnosti. Zasto slika? Nemam pojma. Zasto nick? Nemam pojma. Zasto bas te teme? Nemam valjan razlog, osim da me zanimaju. Nisam osmislila koncept. Nisam organizovala sadrzaj. Nisam iz nekih principa uradila ovo ili izbegla ono. Tako se desilo. Sad , to mozda zvuci razocaravajuce, ali je bas tako. Meni je bilo presudno samo da sebi nametnem strukturu, obavezu. Da ne ulazim u detalje. Cinjenica je da se u poslednje vreme mnogo vise obracam okolini nego ranije, ali i to nije bilo sa smisljenim razlogom. Mozda bi tom novom konceptu vise prilicilo konkretno ime, ali sad mi je nesto glupo da menjam. Svako ko mi je poslao mejl, video je moje ime i prezime kada odgovorim, znaci ne radi se o sakrivanju identiteta. Ne ide mi da posle 6 meseci sad iz nevezanog kazem : Dobar dan, ja sam Sasha. Mislim da je za to potreban jedan malo organizovaniji i ozbiljniji pristup, novi prostor, novi nacin, sve. To bi bilo dobro uraditi, razmisljala sam o tome, samo to je ipak ambiciozan projekat a vec vidis da ja imam problema sa organizacijom:) Hence the blog.

A rasprava pod nickovima mozda je nekad i okrnjena za one koji stoje iza njih, ali za one koji samo posmatraju i razmisljaju ( a takvih je mnogo) uopste nije. Tako, rasprava u koju sam se na kratko ukljucila pre neki dan besmislena je u odnosu na mene i mog glavnog sagovornika, ali je korisna posmatracima koji citaju iz radoznalosti a otvorenog uma. Mislim da unosi makar male elemente ravnoteze u jednu jako jednostranu pricu. Bar ja uvek imam korist od posmatranja tudjih rasprava. E, to je taj smisao koji ja vidim u svim diskusijama, svejedno da li se vode pod nickom ili ne. Mozda ce neko cuti nesto o cemu do tad nije razmisljao. Sto nije uzeo u obzir. Znaci, drustvena korist ( drustvena, u vrlo ogranicenom smislu reci). Zato se trudim da ako vec pricam nesto, to bude jednako smisleno kao kada bih razgovarala sa ljudima licem u lice.

Viktore, ja bih htela recept za tu pilulu koja tebe cini strpljivom flegmom:) I htela bih recept za pilulu koja pomaze ljudima da pisu krace odgovore, jer ovo je stvarno predugacko.
Tatjana on 14/03/07 10:55 PM

Premorena sam, ali ću probati da se verbalizujem, a i treba uzeti u obzir da je moje blog-iskustvo zaista skromno: prvih dana sam letela s bloga na blog, čitala sranja i odlične tekstove, ništa nisam beležila, bookmarkirala, naravno ni rss-ovala (što još uvek ni ne znam :)

U pamćenju su mi ostali framgenti, negde lep dizajn, negde glupost, negde sam popamtila cele misli koje sam nekako vezala za ličnost. Neke blogove uopšte više nisam mogla da nađem, a bilo mi je stalo, a neke gluposti odem iznova i iznova i iznova. Činjenica je jedna, najlakše sam u masi informacija memorisala blogove koji nisu anonimni. Činjenica je, takođe, da više nisam tako histerična u potrazi za kvalitetnim blogovima i da sam u tom smislu našla neku bazu koju mogu na miru da širim ili učvršćujem.

Ne znam, ako bih pisala politički blog u konceptu, onda bi mi možda bilo lakše da sam anonimna. Međutim, slast koju osećam kada pod punim imenom pljunem Koštunicu, ili Selju Ilića, ili I.D. Marković ili malog ambicioznog opasnog čoveka Dinkića je možda nekome bezvezna, ali meni pruža veliku građansku satisfakciju i osećaj slobode.

Mada, kad malo bolje razmislim, da sam anonimna, bila bih često jako bezobrazna.

Kakogod. Umorna sam, a navrla, kao na nekom forumu :)

Pogledaj postove po kategorijama

Belgrade 2.0 preporučuje

Pogledaj najnovije unose na srpskom

Pogledaj najnovije unose na engleskom

Pogledaj najnovije komentare na srpskom i engleskom blogu

Pokupi feed
Šta je to Feed?

Kakav je ovo blog?

Belgrade 2.0 prati dešavanja u velikom, prljavom Beogradu i u ne tako velikoj i ne toliko prljavoj balkanskoj blogosferi, a sve to možeš naći na srpskom i engleskom jeziku. Navrati ponekad da vidiš šta ima novo.

Ukoliko imaš neko pitanje za autore engleskog ili srpskog bloga, možeš ih kontaktirati klikom na ovo neupadljivo dugme.

Belgrade buzz

Ana Ivanovic blog. via Yahti.
Marti Ahtisaari's Kosovo status final proposal text.
Balanço night, club Mint, every second Saturday, you have to register via Jazzmate to enter.
Hrvatska surf senzacija Bambi Molesters u Beogradu - Akademija, 16.februar, karte u pretprodaji 650 dindži.

Belgrade 2.0

Blog stranica na srpskom postoji od kraja januara 2007. godine, i nastala je mnogo nakon bloga na engleskom, jer se pokazalo da postoji potreba da se nešto prokomentariše i na maternjem jeziku.
dalje