Мека и Медина
Posted 2007-04-21 12:58 under by Cvijus / 3 comments
Пре неки дан сам скинуо са нета песму из филма “Ми нисмо анђели 3”, звану “Сплавови су Мека и Медина”. Како сам нешто био у својим плодним данима инспирације, ток мисли ме довео до неких прилично необичних замисли, које иако нису од толике битности, ипак ћу да их пренесем овде, јер ми се може :)
Наиме, чувши ту песму, непрекидно ми се мотају у глави призори са београдских сплавова и екипе која се тамо окупља да прославе своје свакодневне напоре у подсећењу себе да су Срби. Међутим, ни то није од толике битности. Падом комунизма, званог подрума нација, у свим бившим комунистичким земљама је настављен процес утврђивања свог националног идентитета да би се нације равноправно позиционирале у Европи као нације са једнако богатом културом и традицијом. Пажња, овде је у питању национални осећај, не национализам, јер обично националисти су они који су веома несигурни у њихов идентитет и ради тога на дневној бази покушавају себи да докажу да су Срби, Хрвати, Кинези, итд. Јер онај који је сигуран у свој национални идентитет нема чега да се плаши, па ни да се осећа угроженим од страних елемената.
Дорбо де, направих мало већу дигресију. Крајем комунизма и код нас у бившој Југи се почињало са утврђивањем идентитета, за оне који су га заборавили. Тако су се рецимо Хрвати ухватили за europu и грчевито доказивали да они немају ама баш никакве везе са нама “оријенталцима”, босански Муслимани се ухватили за ислам и шеријат,шта је са нашима? Наши са једне стране се ухватили за заиста праве српске тековине српског православља, али све то у некој верзији етно-комунизма и криминалног примитивизма. Што се музике тиче, проистекао нам је турбо фолк, нешто “право српско” што би рекла Марина Туцаковић. Међутим, та нова српска музика нема на “с” од српског, већ више ме подсећа на Багдад и остале оријенталне градове. Ту долазимо до контрадикције, јер људи који слушају музику са муслиманског поднебља су огорчени непријатељи тиџ истих муслимана.
Да скратим, браћо “Велики Срби”, чујте још једног Србина: Научите своју културу, схватите је, јер овако нас бламирате и стварате лошу слику о нама и нашем наслеђу. Јер сви ви који се кунете у Бога, да ли сте иката прочитали Библију па да је схватите?Сви који се кунете у св. Саву, јер сте сигурни да он није добио има по Сави Ковачевићу?
За крај, ево вам једна права српска песма (без зезања).
PS – Мотиви ове песме немају никакве везе са исламом, већ су то средњовековни мотиви из Немањићке Србије.
Comment
Pokupi feed
Šta je to Feed?- Kakav je ovo blog?
- Belgrade 2.0 prati dešavanja u velikom, prljavom Beogradu i u ne tako velikoj i ne toliko prljavoj balkanskoj blogosferi, a sve to možeš naći na srpskom i engleskom jeziku. Navrati ponekad da vidiš šta ima novo.
- Belgrade buzz
-
-
Marti Ahtisaari's Kosovo status final proposal text.
-
Balanço night, club Mint, every second Saturday, you have to register via Jazzmate to enter.
-
Hrvatska surf senzacija Bambi Molesters u Beogradu - Akademija, 16.februar, karte u pretprodaji 650 dindži.














Viktor on 21/04/07 06:11 PM
Uf, moja omiljena tema – sta (sve) spada pod pojam ‘srpska kultura’? :)
Ova pesma koju si okacio na kraju je stvarno prava srpska pesma ali imam jedan problem dok je slusam – dosadna je do zla boga. Ne bih ipak toliko zrtvovao svoje dragoceno vreme na nesto sto mi je dosadno, pa makar to bilo i milion puta vishe srpsko od neceg drugog, a nije.
Na primer. Imas gomilu srpskih bendova koji odlicno predstavljaju srpsku kulturu, a nisu dosadni ko ovi smarachi, vec sam pisao o njima na engleskom blogu – Logopedi, Pekinska Patka i Ateisti su samo neki od njih, a chak bih se usudio reci, ovde malo ispod imash i Djusa, cak mi je i on zanimljiviji od Belog Platna iako u meni ne izaziva apsolutno nikakva plemenita umetnicka osecanja, naprotiv :) ali mislim da nije nista manji predstavnik srpske kulture od njih.
O kvalitetu, dakle, mozemo raspravljati, ali evo u cemu je caka: ja mislim da kolicina kvaliteta kao ni starost proizvoda ne moze biti merilo toga da li je nesto vise ili manje ‘autenticno srpsko’.
Po meni je dovoljno da se neka vrsta kulture primi dovoljno ovde da bi je mogli nazvati srpskom – imas tako i autenticni srpski RnR, autenticni srpski hip-hop, kao i autenticni srpski turbo folk, autenticne srpske komedije, tragedije, horore, trilere itd itd.
Svestan sam da je ovaj moj stav nepopularan, ne samo ovde, nego bi verovatno bio nepopularan bilo gde u svetu, jer svi pokusavaju da idu sto dalje u proslost da bi izbunarili negde nesto sto predstavlja ‘pravu kulturu’ te zemlje ili nacije. Naravno, svi to rade ne da bi se prepustili uzivanju u izvornosti, nego da bi se brendirali i tako brendirani imali bolju prodju i imidz na svetskom trzistu. Srecom, cini mi se da se brend-stereotipi ruse, pa tako danas tesko mozes da kazes da je neka pesma ‘autenticno grchka’ ili turska, ili makedonska, ili bugarska, ili hrvatska, ili bosanska, ili crnogorska, ili americka (evo ti ovaj najnoviji turbofolk hit Justina Timberlakea npr, poslusaj samo te turske (ili grcke? ili srpske?) ritmove).
Mi imamo problem jer uopste nismo brendirani u odnosu na neke nacije koje to jesu (ili su barem ubedile sebe a i svet da jesu), pa tako pokusavamo da nadjemo neke zezice iz proslosti ili barem Guchu da uvalimo kao ‘authentic Serbian’, protiv cega nemam nista, ali samo da se naushtrb toga ne zapostave i ovi noviji srpski kulturni proizvodi, kao sto su ovi sto sam ih nabrojao gore.
Cvijus on 22/04/07 03:33 AM
Ок, Бело Платно није нешто што можеш слушати сваки дан, али мораш признати да они дају свој допринос у очувању изворне традиције. Мада, ако чујеш бугарску изворну музику, БП је још и фанки :) Честа грешка коју људи праве јесте да не могу да уравнотеже традиционалну и модерну музику. Италијани су нпр. познати за наполитанске песме, али и за модерне, и обема се проклето диче. Мислим да би код нас Срба то исто могло да се учини са нашим брендирањем наше музике, али и модерне, као нпр. Неочекивана сила, коју сам успешно промовисао на синочњој журци овде у далекој Немачкој :) Јесте, аутентични звуци могу да буду и модерни, али и стари, а и оба. Ево ти лепог примера .
Битно је да мало наши одговорни људи за брендирање искористе мало те своје тикве међу раменима и почну мало да обезбеђују српске брендове јер до сада су нас Бугари зајебали за ајвар, а Аустријанци (или Чеси) за шљивовицу. Неби ме чудило да Румуни брендирају и трубу, па да нам као једини бренд остане турбо фолк, еееее Меко и Медино.
Sasha on 23/04/07 11:37 PM
Pa, ako cemo posteno, da se vratimo paganizmu bili bi najautenticniji:))